Kondilomi (lat. condylomata acuminata) su patološke promene na koži i sluzokoži genitalne i analne regije kod žena i muškaraca. Kondilomi nastaju kao posledica infekcije Human Papiloma Virusom (HPV).
Ova infekcija je zadnjih dve decenije postala toliko rasprostranjena da predstavlja svojevrsnu epidemiju našeg vremena. Naročito je pogođena mlađa populacija što je negde i očekivano, obzirom da se prenosi isključivo seksualnim putem.
Istraživanja su pokazala da genitoanalnu regiju inficira oko 70 tipova HP Virusa (od preko 130 tipova koliko je izdvojeno u dosadašnjim istraživanjima). Ovi se tipovi HP Virusa prema kliničkim manifestacijama mogu podeliti na tri grupe:
Niskorizični tipovi su 6 i 11, a ova dva tipa HP Virusa odgovorni su za nastanak POLNIH BRADAVICA ili KONDILOMA.
Srednjerizični tipovi HP Virusa su odgovorni za nastanak prekanceroza na grliću materice i posledično za nastanak karcinoma genitoanalne regije. Veoma je važno istaći da je u oko 70% slučajeva prekanceroza izazvana mešanom HPV infekcijom (niskorizični i visokorizični) .
Visokorizični tipovi su 16 i 18 (u literaturi se navode i 31 i 33 tipovi HP Virusa) i oni su odgovrni za nastanak - prekanceroza na grliću materice (CIN I, II, III), ali i prekanceroza na sluzokoži vagine, malih usana i analnoj sluzokoži. Zato se ovi tipovi HP Virusa nazivaju onkogenim virusima zbog visokog malignog potencijala.
Logičan zaključak koji se nameće je da se kondilomi ne uklanjaju iz - estetskih razloga (koji je jasno evidentan kod velikih kondiloma) nego pre svega iz razloga zaštite zdravlja i prevencije ozbiljnih zdravstvenih problema, obzirom da pojedini tipovi virusa koji izazivaju kondilome imaju visok maligni potencijal i mogu uzrokovati karcinom grlića materice, vulve, vagine, anusa, penisa, ali i glasnih žica. Zato se kao neotklonjiv imperativni zahtev nameće njihovo što - hitnije uklanjanje!
Kondilomi se prenose isključivo - seksualnim putem, stoga spadaju u grupu STD (Sexually Transmited Diseases). Muškarci su u 80% slučajeva nosioci i prenosioci HPV infekcije, a da najčešće nemaju nikakve simptome ili vidljive kondilome. Naime, kod muškaraca postoji veća otpornost na ovu infekciju, osim toga i mikrotraume češće nastaju kod žena u toku seksualnog odnosa (najčešće na ulazu u vaginu i na sluzokoži malih usana) i predstavljaju „otvorena vrata“ za prodor HPV infekcije. Lokalni ili opšti pad imuniteta pogoduje širenju i bujanju kondiloma.
Važno je naglasiti da se kondilomi ne dobijaju zbog pada imuniteta, već zbog HPV infekcije, a da - nizak imunitet utiče na brzinu napredovanja i težinu kliničke slike ove infekcije.
Kondilomi se najčešće javljaju kao:
Najčešće lokalizacije su:
Kondilomi na koži genitalne i analne regije u početku izgledaju kao male uzdignute neravnine, koje su obično beličasto crvenkaste boje i to na prelazu velikih na male usne, perianalno i analno. Boja i izgled su u početku slični klasičnim bradavicama, ali se sa vremenom boja menja, naime obično ona na koži pubisa, perineuma i velikih usana postaje tamnija i dobija braonkastu boju, dok površina postaje glatka, a sa daljim uvećanjem promene i ona se menja i postaje režnjevita. U ovom stadijumu pacijenti i neiskusni lekari često ovakve kondilome mešaju sa mladežima i keratozama.
Na sluzokoži malih usana se obično prvo pojavljuju subkliničke i kolposkopski vidljive - rane forme kondiloma. Zbog mikrotrauma u toku seksualnih odnosa, kondilomi se pojavljuju u - donjoj trećini sluzokože malih usana, a potom se šire na obe strane sluzokože malih usana, na ulazu u vaginu i oko uretralnog otvora.
Zdrav izgled sluzokoža malih usana jeste - svetloružičaste boje i glatke, netaknute površine. Obično duž zidova malih usana sa unutrašnje strane nailazimo na veliki broj sitnih prstolikih izraštaja od po 1 do 2 mm koji se nadovezuju po dužini jedan na drugi. Na donjem spoju malih usana često nailazimo na beličaste ploče koje kao skrama prekrivaju sluzokožu malih usana. Iz uretralnog otvora kod HPV infekcije prominiraju prstoliki izraštaji iz samog otvora i gotovo ga u potpunosti zatvaraju.
Vaginalni kondilomi mogu biti u vidu prstolikih izraštaja, slično kao na malim usnama ili u vidu kondilomatoznih ploča, ali i kao jasno izražene kondilomatozne izrasline.
Analni kondilomi pored običnog pregleda, mogu da zahtevaju i dodatnu dijagnostičku metodu – anoskopiju, a u zavisnosti od kliničke slike.
Važno je je istaći da se HP Virus može preneti i sa majke na dete u toku - porođaja.
Vreme od kontakta do pojave kondiloma je 2 do 6 meseci, a najčešće u prva 3 meseca. Nije redak slučaj da se pojavljuju i posle nekoliko godina. Kako su virusnog porekla postoji mogućnost samostalnog širenja sa jednog mesta na drugo mesto na telu, putem - autoinokulacije, kao i prenošenje virusa - drugim osobama seksualnim odnosom.
Uklanjanje kondiloma je jedini način kojim se sprečava njihovo dalje širenje po koži ili sluzokožama obolelog, kao i prenošenje na druge osobe polnim kontaktom. Zato se uklanjanje kondiloma preporučuje čim se primete i dijagnostikuju. U pitanju je HP Virus koji se jako brzo širi i dovodi do većih komplikacija. Osim estetskog, njihovo zapostavljanje može dovesti do veoma ozbiljnijih zdravstvenih problema, obzirom da pojedini tipovi virusa koji izazivaju kondilome imaju maligni potencijal.
Veoma je važno da se ukloni svaki kondilom koja se pojavi, kao i da se istovremeno leče oba partnera.
Kliničko iskustvo je pokazalo da je najbolja metoda za lečenje kondiloma Radiotalasna hirurgija, jer je na osnovu svih relevantnih studija procenat izlečenja 97% i to sa odličnim regeneracijom pogođenih tkiva.
Zato je u Nano Klinici BRANT upravo Radiotalasna hirurgija metoda prvog izbora.
Uklanjanje kondiloma RADIOTALASIMA je:
To je metoda prvog izbora u uklanjanju kondiloma genitalne regije zbog nekoliko veoma važnih prednosti:
Nakon uklanjanja kondiloma, savetuje se kontrola kod lekara koji je uradio intervenciju. Takođe, nakon ove intervencije preporučuje se jačanje imunog sistema i izbegavanje seksualnih odnosa određeni vremenski period, a kasnije obavezno sa zaštitom (kondom) kako bi se mogućnost ponovne infekcije svela na minimum.
Uklanjanje kondiloma LASEROM:
Ova metoda iako sofisticirana, ima svoja ograničenja u preciznosti i prodoru u dubinu tkiva, kao i u pristupu vaginalnim kondilomima. Period zarastanja tkiva nakon intervencije je duži, nego u slučaju primene radiotalasne metode, pa se Radiotalasna hirurgija pokazala kao naprednija, kvalitetnija i pouzdanija metoda.
Uklanjanje kondiloma HIRURŠKOM INTERVENCIJOM:
Hirurško uklanjanje kondiloma se primenjuje samo u nekoliko specifičnih slučajeva, jer je zahtevnija i iziskuje posebnu negu i oporavak nakon intervencije. Hirurška ekscizija je - najinvazivniji metod uklanjanja kondiloma, a period zarastanja tkiva nakon primene ovog metoda je - najduži.
Uklanjanje kondiloma KRIOTERAPIJOM:
Krioterapija je korišćenje tečnog azota za smrzavanje kondiloma. Uklanjanje kondiloma tečnim azotom se vrši tako što lekar na kondilom i okolno tkivo nanosi tečni azot - čime ga smrzava i dovodi do nekroze. Cikluse zamrzavanja i odmrzavanja kondiloma tečnim azotom je ponekad potrebno ponoviti - više puta sve dok kondilomi ne otpadnu. Ova metoda je zastarela i nije dovljno efikasna, jer se u značajnom procentu javljaju recidivi na istom mestu.
Kondilomi su posledica infekcije HP Virusom. Iako uklanjanje kondiloma radiotalasima podrazumeva skidanje svih promena, to ne znači da se oni ne mogu pojaviti ponovo, jer HP Virus kada prodre u organizam i izazove pojavu kondiloma - ostaje prisutan u organizmu (što je inače slučaj i sa drugim virusima). Lek za virusne infekcije i potpunu eliminaciju virusa iz organizma još nije pronađen iako se na tome radi decenijama. Niz faktora mogu izazvati ponovnu pojavu kondiloma, ali - NE na mestu gde su već uklonjeni, ako je to stručno urađeno.
Obično kod mladih devojaka kliničku manifestaciju infekcije primećujemo već 15 do 90 dana od kontakta sa HP Virusom. Te kondilomatozne promene se primećuju gotovo na celoj genitalnoj, a često i analnoj regiji.
U početku su to promene u tkz. - inicijalnom stadijumu, koje se prvo javljaju na sluzokoži malih usana i ulazu u vaginu. Vide se - kolposkopskim pregledom. Ako se ne prepoznaju u tom stadijumu, HPV infekcija napreduje dublje u vagini i sve do grlića materice. U tom slučaju u gotovo preko 70% slučajeva kolposkopskim pregledom se mogu videti znaci HPV infekcije na - grliću materice u vidu patoloških kolposkopskih slika. Imuni sistem mlade devojke se sreće sa nečim sasvim novim, sa čim do tada nije imao kontakt i reaguje na HPV infekciju kao što je reakcija osoba sa slabim imunitetom. Jasno je da promene na grliću, ukoliko se na vreme ne uoče ili zanemare zbog starosti pacijentkinje (16 do 20 godina), vrlo brzo napreduju.
Vreme oporavka je brzo, bez komplikacija, sa stepenom recidiva ispod 3%.
Put ka pravoj dijagnostici i najboljoj terapiji jeste:
Svakoj mladoj devojci uraditi kolposkopiju već na prvom pregledu ako je imala seksualne odnose! PAPA test u najvećem broju slučajeva ne samo da ne otkriva početnu HPV infekciju i kondilome, već je u 60% slučajeva normalan i kod teških prekanceroza (CIN II, III). Ne može se dovoljno naglasiti da je HPV infekcija glavni uzročnik pojave prekanceoza koje ako se ne leče stručno i na vreme sigurno prelaze u kancer grlića.
Zato je bitno znati da se kondilomi moraju dijagnostikovati u - početnoj fazi. Obično se tada i prave propusti u dijagnostici. Prvo se početne faze kondiloma pojavljuju na sluzokoži malih usana i ulazu u vaginu. Normalno je sluzokoža malih usana glatka. U slučaju HPV infekcije ona je međutim - neravna sa sitnim perlastim ispupčenjima koja se jasno vide kolposkopskim pregledom i predstavljaju rezervoar HPV infekcije odakle se virus dalje i širi.
- U trudnoći se kondilomi mnogo brže šire i napreduju zbog izmenjenog imunološkog stanja trudnice što doprinosi da se kondilomi i HPV virus proširi vrlo brzo na vaginu i grlić. Nije preporučljivo da se sačeka kraj porođaja radi uklanjanja kondiloma, jer se radi o mešanoj HPV infekciji koja može biti - jako opasna po dete u samom aktu porođaja. Naime, dešava se da kada dete prolazi kroz porođajni kanal aspirira tečnost u kojoj se nalazi HP Virus pa dolazi do infekcije deteta. Kao posedica toga jeste pojava polipa na larinksu kod dece do 10 godine života, a koja može imati i fatalni ishod. Prema tome, kondilomi u trudnoći se moraju uklanjati bez obzira na starost trudnoće i proširenost kondiloma. Nije dobro čekati kraj trudnoće za terapiju i poroditi se Carskim rezom, jer na taj način će se kondilomi i HPV infekcija jako proširiti do primene efikasne terapije.
Nakon uklanjanja kondiloma, savetuje se redovna kontrola kod lekara koji je uradio intervenciju, kako bi se pratilo dalje stanje pacijenta i što ranije uočila eventualno ponovna pojava kondiloma (u slučaju kondiloma u genitalnoj regiji kod žena uz kolposkopiju i - redovni PAPA test na svakih 6 meseci nakon uklanjanja kondiloma).
Pon - Petak
09:00 - 20:00
Subota
10:00 - 15:00
© 2023. Nanoklinika Brant All Rights Reserved. SEO