Fibromi (lat. fiborma) su benigne (dobroćudne) izrasline na koži tela sačinjene predominantno od vezivnog tkiva (kolagenih vlakana i vretenastih ćelija). Fibormi mogu biti urođeni ili stečeni. Karakteriše ih izrazito spor rast koji međutim može da se promeni u periodima hormonskog disbalansa, naročito kod žena. Relativno su česta kožna promena i javljuju se kako pojedničano tako i multipno, u većem broju i na različitim delovima tela. Mogu se javiti i na sluzokožama. Okruglog su ili ovalnog oblika, jasno ograničeni od okoline. Češće su uskom peteljkom vezani za podlogu (fibroma pendulum), a nekada imaju široku bazu.
Mogu se naći kod ljudi svih starosnih dobi i oba pola, ali je uobičajeno da se pojavljuju kod odraslih osoba srednjih godina. Često ih mešaju sa mladežima i bradavicama, jer im boja varira od boje kože do crveno-ljubičaste. Uklanjaju se prevashodno iz estetskih razloga.
Veličina fibroma kreće se od nekoliko milimetara do nekoliko santimetara u prečniku kada su u pitanju - gigantski fibromi. Predispozicija za nastanak fibroma je gojaznost, hormonski disbalans, hronična iritacija i genetski faktori. Neka novija istraživanja su otkrila prisustvo Humanog Papiloma Virusa (HPV) tipa VI i XI u ovim kožnim promenama.
Prema konzistenciji fibrom se dele na:
1. Tvrde fibrome (lat. fibroma durum) koji sadrže više kolagenih vlakana. Fibromi mogu da sadrže krvne i limfne sudove - fibroma teleangiectaticum. Tada su skloni krvarenju ili dubljoj degeneraciji sluzokože ako su na njoj lokalizovni. Moguća je hijalina transformacija, a retko i kalcifikacija ili okoštavanje.
Kada su lokalizovani u predelu glave najčešće se javljaju na koži kapaka, oko nosa i na sluzokoži usana, ali mogu se javiti i na drugim delovima lica i na vratu. Na koži su obično prekriveni epitelom, okruglog ili ovalnog oblika, jasno ograničeni od okoline, često širokom bazom vezani za podlogu. Mogu se javiti i na leđima, ramenima, stomaku, preponama, ispod pazuha gde su jače pigmentisani i tamnije boje od okolne kože (modrikasti) zbog čega veoma liče na mladež.
2. Meke fibrome (lat. fibroma molle) koji su bogatiji ćelijama i sadrže manje kolagenih vlakana. Boja im varira i to upravo predstavlja problem za tačnu dijagnostiku. Meki fibromi su tamniji od boje okolne kože, pogotovo kada su lokalizovani na leđima, ramenima i stomaku. U predelu prepona i pazuha su obično modrikasti ili jako pigmentovani (tamno braon). Osim ružnog izgleda meki fibromi mogu izazvati i niz drugih problema. Povređivanje i uvrtanje baze može biti jako bolno, a nasilno kidanje peteljke praćeno je obilnim krvarenje, što u pregibima kože može izazvat upalu ili se inficirati!
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je najčešće dovoljna za postavljanje dijagnoze fibroma.
Najveći broj fibroma se može brzo i elegantno ukloniti RADIOTALASNOM HIRURGIJOM. To je terapija izbora i najbolja metoda za trajno uklanjanje ovih promena. Kozmetski efekat posle radiotalasne intervencije je odličan, što je važno, jer se fibromi obično i uklanjaju iz estetskih razloga. Intervencija se radi u lokalnoj anesteziji i traje 5 do 10 minuta. Nakon uklanjanja fibroma ne postavljaju se konci nego se spontano formira krasta u kratkom roku i ona predstavlja prirodnu zaštitu i branu od iritacije i infekcije. Kada krasta posle 7 do 10 dana otpadne, koža je u velikoj meri već oporavljena i tada se može tretirati kremom protiv jače ožiljne reakcije kože, koju će prepisati doktor. Na kraju procesa zarastanja gotovo da se ne primećuje da je bilo hirurške intervencije na tom mestu.
Ponekad je neophodno uraditi i patohistološki (PH) pregled uklonjene promene, ako postoji sumnja u prirodu i vrstu te kožne promene.
Radiotalasnom hirurgijom se i veći broj ovakvih promena može ukloniti za kratko vreme u lokalnoj anesteziji.
Pon - Petak
09:00 - 20:00
Subota
10:00 - 15:00
© 2023. Nanoklinika Brant All Rights Reserved. SEO