Istorija tetoviranja kože stara je gotovo koliko i sam ljudski rod. Nastalo je iz potrebe za isticanjem, razlikovanjem, naglašavanjem, obeležavanjem i ulepšavanjem. Antropološko gledište je da je ta potreba imanentna ljudskom rodu i da se manifestuje na mnogo različitih načina, a tetoviranje kože je jedan od njih. Sa napretkom tehnologije i kulturološko-sociološkog “relaksiranja” društva tetovaže su postale trajnije, lepše, prihvatljivije i dostupnije sve većem broju ljudi oba pola. Poslednjih decenija primetna je velika ekspanzija tetoviranja širom sveta, a naročito u zemljama Evrope i Severne Amerike. Procenjuje se da u zapadnim zemljama 10% ljudi ima bar 1. tetovažu što je ogroman porast u odnosu na stanje pre 20. godina. Napretkom tehnike i pojavom sve lepših tetovaža ova veština je dobila i prikladno ime – BODY ART ili PERMANENT MAKE UP.
Tetoviranje je postupak mehaničkog unošenja pigmenta odredjene granulacije u kožu. Dubina unošenja pigmenta je različita, a u proseku iznosi oko 2mm, kada se boja unosi u dublje slojeve derma. Uporedo sa ekspanzijom došlo je i do povećanja potrebe za uklanjanjem tetovaža. Motivacija ljudi da uklone svoju tetovažu je različita i teško je nabrojati sve razloge. Vremenom, zbog promene stavova ili nekih drugih socijalnih razloga dolazi do odluke o trajnom uklanjanju, a među najčešćim razlozima nalazimo potrebu da se zameni lepšom, motivima, bojom i detaljima bogatijom tetovažom. Starosne promene na koži takođe su odgovorne za promenu izgleda tetovaže jer opuštanja kolagenih vlakana, gubitak elasticiteta, jedrine, naboranost – bitno utiču na promenu njene prvobitne forme. I sam pigment kod dugogodišnje tetovaže trpi izvesne promene u granulaciji i koloritetu pa moze da dodje do gubitka intenziteta boje, gubitka preciznih ravnih linija i delimičnog ili potpunog gubitka njenog prvobitnog izgleda. Veće promene u težini takodje dovode do promene prvobitne forme tetovaže zbog rastezanja ili opuštanja kože. U svim ovim slučajevima onaj željeni psihološki efekat može biti potpuno izgubljen, zbog čega se i javlja motiv za uklanjanje tetovaže.
Dimenzije pigmentnih granula, način i dubina unošenja pigmenta su odlučujući faktori prilikom odabira – metode skidanja tetovaže, ali i za uspešnost procedure i prevencije mogućih komplikacija. U ne manje važne faktore spadaju i starost tetovaže i osobe, kao i regija tela sa koje se uklanja.
Najranije uklanjanje radi se nakon – godinu dana od tetoviranja, osim kod – hirurškog i radiotalasnog uklanjanja gde se excidiraju svi slojevi kože promenjeni tetoviranjem. Uklanjanje tetovaže je moguće na više načina u zavisnosti od lokalizacije, veličine i dubine na kojoj se pigment nalazi. Najčešće su to:
– hirurško uklanjanje tetovaže
– radiotalasno uklanjanje tetovaže
– abrazivno uklanjanje tetovaže
– lasersko uklanjanje tetovaže
– ultrazvučno uklanjanje tetovaže
Radiotalasna hirurgija predstavlja primenu radiotalasne tehnologije u medicini, odnosno hirurgiji koja obezbeđuje – dobru hiruršku kontrolu, visoku preciznost i bezbednost za pacijenta. Radiotalasna hirurgija znači mogućnost tankog sečenja i istovremena koagulacije krvi vrhom specijalnog nastavka. Visoka frekvencija od 4 MHz minimalizuje rasipanje toplote, a samim tim i celularnu alteraciju odnosno traumatizaciju okolnog tkiva. Primenom ove frekvence radiotalasa postiže se najmanje lateralno oštecenje tkiva, dobra hemostaza i neupadljiv ožiljak. Lateralno (okolno) oštećenje tkiva manje je od 10 mikrona, a specijalni nastavci omogućavaju skidanje tetovirane kože bez obzira na starost tetovaže i dubinu aplikacije pigmenta i bez oštećenja – bazalnog sloja kože. Kod profesionalno urađene tetovaže – bazalni sloj nije pigmentovan, što će reći da se tetovaža nalazi iznad njega – pa se preciznom ekscizijom i vaporizacijom može obzbediti da nema jake ožiljne reakcije.
Za uklanjanje tetovaže se koriste specijalne radiotalasne omčice kojima se dodiruje površina kože i učini ekscizija sa lokalizovanom vaporizacijom, a da pri tome – bazalni sloj kože nije ni dodirnut jer je rad pod direktnom kontrolom oka. Ovim postižemo uklanjanje promene u jednom aktu uz istovremeno brzo zarastanje iz netaknutog – bazalnog sloja sa odličnim kozmetskim efektom i brzu nesmetanu epitelizaciju bez ožiljka što je od posebnog značaja kada se radi o koži osetljivih delova tela (vrat, lice, dekolte, gornji deo ramena itd). Radiohirurški zahvat se izvodi u lokalnoj infiltracionoj anesteziji gde se anestetik ubrizgava iz šprica sa inzulinskom iglom radi što manje iritacije. Radiotalasna hirurgija naprednija je metoda i od hirurškog lasera kada su u pitanju male intervencije na koži i sluzokožama, jer hirurški laser nema direktnu kontrolu prodora i učinka po dubini tkiva. Sve hirurške specijalnosti u medicini kao što su Plastična i rekonstruktivna hirurgija, Maksilofacijalna hirurgija, Otorinolaringologija, Oftalmologija, Vaskularna hirurgija, Ortopedska hirurgija, Oralna hirurgija, Neurohirurgija, Ginekologija, Urologija i Dermatologija sa malim hirurškim intervencijama, notiraju odlične rezultate sa ovom metodom rada. Vrlo je važno naglasiti da je kod terapije radiotalasima – iskustvo i obučenost lekara od suštinskog značaja za postizanje vrhunskih rezultata.
Mere opreza:
Ove mere neophodne su naročito ako se radi o većim tetovažama. Svakako treba dolaziti na kontrole i previjanja u našu polikliniku, a prema upustvu doktora. Neophodno je striktno pridržavanje preporuke hirurga u postoperativnom periodu – kako bi rana što brže i lepše zarasla, stoga treba izbegavati veća naprezanja, pogotovo ako se ona nalazi na mestima gde je sama po sebi jača tenzija kože. Posle uklanjanje konaca potrebna je nega i tretiranje operisanog mesta specijalnim melemima i kremama koje će hirurg preporučiti, a radi što boljeg kozmetskog izgleda na kraju procesa zarastanja.
To je postupak gde se u lokalnoj anesteziji, u potpunosti ekscidira (iseca) koža sa tetovažom na način koji omogućava što manji ožiljak, a potom ivice rane ušiju jednom od plastično-hirurških tehnika. Manje tetovaže se mogu ukloniti jednostavnom excizijom, za veće je neophodno uraditi tkz. Z ili W – plastiku ili V-Y tehniku. U postoperativnom periodu previjanje rane je obavezno, a konci se skidaju od 7 do 14 dana posle hirurške intervencije – a to zavisi od tenzije kože i regije tela sa koje je uklonjena tetovaža. Kod velikih tetovaža potrebno je nekoliko zahvata kako bi se koža mogla dovoljno opustiti i kako bi bilo dovoljno vremena da rana ispravno zaceli. Potrebno je pridržavati se trajne zaštite mesta sa koga je uklonjena tetovaža od direktnog izlaganja sunčevoj svetlosti, a kako bi rana što brže i lepše zarasla treba izbegavati veća naprezanja, osobito ako se ona nalazi u regiji gde je inače jača tenzija kože. Prednosti hirurške metode su brzina i radikalnost. Hirurška ekscizija se može primeniti i kod svežih tetovaža čija je starost – manja od godinu dana.
Tetovaže često zahvataju velike regije tela i takve tetovaže moguće je ukloniti hirurški sa specijalnim – Tiršovim nožem! Ovom hirurškom tehnikom koja se često koristi u Plastičnoj, Maksilofacijalnoj, Ortopedskoj i Opštoj hirurgiji – uklanja se sloj kože različite debljine u širini od oko 5 cm pomoću specijalnog dvoslojnog noža za uzimanje kožnih Tiršovih transplantata. Zahvat se izvodi u lokalnoj anesteziji. U postoperativnom toku neophodno je svakodnevno previjanje da bi se predupredila moguća infekcija, strogo pridržavanje saveta hirurga i prevantivna antibiotska terapija. Potrebno je obezbediti permanentnu zaštitu mesta sa koga je uklonjena tetovaža od direktnog izlaganja sunčevoj svetlosti.
Pon - Petak
09:00 - 20:00
Subota
10:00 - 15:00
© 2023. Nanoklinika Brant All Rights Reserved. SEO